У рачунарству, оперативни систем (ОС) је скуп програма и рутина одговоран за контролу и управљање уређајима и рачунарским компонентама као и за обављање основних системских радњи. Оперативни систем обједињује у целину разнородне делове рачунара и сакрива од крајњег корисника детаље функционисања ових делова. Оперативни систем ствара за корисника радно окружење које рукује процесима и датотекама, уместо битовима, бајтовима и блоковима. Већина оперативних система долази са апликацијом која обезбеђује кориснички интерфејс за руковање оперативним системом, као што су интерпретер командне линије и графички кориснички интерфејс. Додатно, оперативни систем омогућава покретање других, корисничких, програма као што су едитори, преводиоци и интернет претраживачи. Мрежни оперативни систем је друга врста оперативног система. Најкоришћенији оперативни систем у употреби на стоним и преносивим рачунарима је Microsoft Windows са разним верзијама. Последња доступна верзија Microsoft Windows оперативног система је Виндовс 10 али су у примени и друге верзије. На мобилним уређајима најкоришћенији оперативни систем је Андроид ОС заснован на Линукс језгру. 1) управљање периферним јединицама, 3) управљање процесором компјутерског система, 4) управљање подацима и програмима, 5) контрола функције (укључујући и откривање и отклањање грешака).
Оперативни системи могу се поделити на основу: - броја програма који могу истовремено да буду у меморији,
- броја корисника који могу истовремено да користе рачунар,
- начина задавања команди и
- преносивости на различите архитектуре.
1. На основу броја програма који могу бити истовремено у меморији оперативни системи се деле на : - монопрограмске - монопроцесне (једнопроцесне)
- мултипрограмске - мултипроцесне (вишепроцесне)
Монопрограмски оперативни системи омогућавају да рачунар у меморији држи и извршава само један програм. Пример монопрограмског оперативног система је МС ДОС. Мултипрограмски оперативни системи омогућавају да се у централној меморији рачунара налази више програма истовремено, од којих се само један извршава у једном тренутку. Време и редослед извршавања програма одређује оперативни систем.
2. На основу броја корисника који истовремено користе рачунар оперативни системи се деле на: - једнокорисничке (singleuser)
- вишекориснички (multiuser)
Једнокориснички оперативни систем се назива и десктоп оперативни систем будући да је намењен за рад једног корисника (на 1 ПЦ-у) и оптимизацију рада корисничких апликација у таквом једнокорисничком окружењу. Пример монопрограмског оперативног система је МС ДОС. Вишекориснички оперативни системи - мрежни оперативни системи се често називају и серверски ОС, будући да се инсталирају на сервер машинама у клијент – сервер архитектури, омогућавајући корисницима и њиховим апликацијама приступ свим ресурсима повезаним у мрежу. Примери вишекорисничких оперативних система су: Novell Net Ware, Windows NT ( Now Technology), Windows 2000, Linux .
3. На основу задавања команди оперативни системи се деле на: - оперативне системе командног типа и
- оперативне системе са графичким окружењем
Код оперативних система командног типа команде се задају укуцавањем наредби са својим параметрима. Знак који стоји на почетку реда и означава да је оперативни систем спреман да прими наредбу назива се промпт. Најпознатији оперативни системи промптног типа су Униx и МС ДОС. Код графичких оперативних система команде се најчешће задају показивањем на њу. Команде су у облику сличица које представљају одређене команде. Најпознатији оперативни системи са графичким окружењем су Windows и Linux.
4. На основу преносивости на различите технологије оперативни системи се деле на: - преносиве (portable) и
- непреносиве (proprietary)
| 