2. Рачунар извршава само оно што му је задато инструкцијама. За решавање било ког проблема поступак решавања мора се рашчланити на најједноставније кораке, а затим за сваки од тих корака написати наредба (инструкција) коју рачунар треба да изврши.

Овај поступак назива се програмирање. Списак наредби којима саопштавамо рачунару начин решавања одређеног проблема називамо програм.

3. Рад рачунара састоји се у аутоматском преласку са једне на следећу инструкцију све док не изврши све инструкције предвиђене програмом.

Сваки РАЧУНАРСКИ СИСТЕМ састоји се из две компоненте:

• техничих уређаја (машине) – рачунарски хардвер: означава све уређаје рачунарског система, односно све оне делове који се виде и могу да се дотакну
• програмске надградње– рачунарски софтвер: програми по којима рачунар ради

Рачунарски системи  могу се поделити на различите начине у зависности од тога да ли се посматра: њихова примена, број корисника који могу истовремено да користе рачунар, или броја наредби које рачунар може да изврши у једном тренутку.

Са становишта примене рачунари се деле на:

• рачунаре опште намене (који могу користити различите програме за решавање различитих проблема);
• рачунаре за специјалне намене (који користе само оне програме за решавање оних проблема за који су намењени: играње шаха, аутоматски пилоти, управљање неком машином.

• вишекориснички (mainframe based) који обавља сложена и захтевна израчунавања и користи се у великим корпорацијским системима 
• једнокориснички (PC based) 

Са становишта броја наредби које рачунар може да изврши у једном тренутку, рачунари се деле на:

• серијске СИСД (Single Instruction Single Data) у тренутку времена могу да изврше само једну наредбу и
• паралелне СИМД (Single Instruction Multiple Data) могу у једном тренутку да изврше исту наредбу над већим бројем података у меморији.