Појам оперативног система
У рачунарству, оперативни систем (ОС) је скуп програма и рутина одговоран за контролу и управљање уређајима и рачунарским компонентама као и за обављање основних системских радњи. Оперативни систем обједињује у целину разнородне делове рачунара и сакрива од крајњег корисника детаље функционисања ових делова. Оперативни систем ствара за корисника радно окружење које рукује процесима и датотекама, уместо битовима, бајтовима и блоковима.
Већина оперативних система долази са апликацијом која обезбеђује кориснички интерфејс за руковање оперативним системом, као што су интерпретер командне линије и графички кориснички интерфејс. Додатно, оперативни систем омогућава покретање других, корисничких, програма као што су едитори, преводиоци и интернет претраживачи. Мрежни оперативни систем је друга врста оперативног система.
На мобилним уређајима најкоришћенији оперативни систем је Андроид ОС заснован на Линукс језгру.
Укратко оперативни систем обезбеђује све алате који су кориснику потребни да би управљао рачунаром.
Место оперативног система у приказу коришћења рачунара (извор Википедија)
1) управљање периферним јединицама,
3) управљање процесором компјутерског система,
4) управљање подацима и програмима,
5) контролне функције (укључујући и откривање и отклањање грешака).
Оперативни системи могу се поделити на основу:
- броја програма који могу истовремено да буду у меморији,
- броја корисника који могу истовремено да користе рачунар,
- начина задавања команди и
- преносивости на различите архитектуре.
1. На основу броја програма који могу бити истовремено у меморији оперативни системи се деле на :
- монопрограмске - монопроцесне (једнопроцесне)
- мултипрограмске - мултипроцесне (вишепроцесне)
Монопрограмски оперативни системи омогућавају да рачунар у меморији држи и извршава само један програм. Пример монопрограмског оперативног система је МС ДОС.
Мултипрограмски оперативни системи омогућавају да се у централној меморији рачунара налази више програма истовремено, од којих се само један извршава у једном тренутку. Време и редослед извршавања програма одређује оперативни систем.
2. На основу броја корисника који истовремено користе рачунар оперативни системи се деле на:
- једнокорисничке (singleuser)
- вишекориснички (multiuser)
Једнокориснички оперативни систем се назива и десктоп оперативни систем будући да је намењен за рад једног корисника (на 1 ПЦ-у) и оптимизацију рада корисничких апликација у таквом једнокорисничком окружењу. Пример монопрограмског оперативног система је МС ДОС.
Вишекориснички оперативни системи - мрежни оперативни системи се често називају и серверски ОС, будући да се инсталирају на сервер машинама у клијент – сервер архитектури, омогућавајући корисницима и њиховим апликацијама приступ свим ресурсима повезаним у мрежу. Примери вишекорисничких оперативних система су: Novell Net Ware, Windows NT ( Now Technology), Windows 2000, Linux .
3. На основу задавања команди оперативни системи се деле на:
- оперативне системе командног типа и
- оперативне системе са графичким окружењем
Код оперативних система командног типа команде се задају укуцавањем наредби са својим параметрима. Знак који стоји на почетку реда и означава да је оперативни систем спреман да прими наредбу назива се промпт. Најпознатији оперативни системи промптног типа су Униx и МС ДОС.
Код графичких оперативних система команде се најчешће задају показивањем на њу. Команде су у облику сличица које представљају одређене команде. Најпознатији оперативни системи са графичким окружењем су Windows и Linux.
4. На основу преносивости на различите технологије оперативни системи се деле на:
- преносиве (portable) и
- непреносиве (proprietary)
Виндовс 7 - видео приручник за коришћењеАндроид - видео о томе како се користи | Корисни линкови
Да појаснимоСофтверСофтвер су програми (наредбе, инструкције) који 'говоре' рачунару како треба да извршава одређене задатке. Софтвер је начин записа алгоритама у облику који је разумљив рачунару.
Порекло појма
Појам софтвер је први пут искористио John W. Tukey, инжењер информатике, 1957. године. Појам је настао као аналогија појму хардвер. Наиме, на енглеском реч хардвер значи тврдотворина, односно тврде ствари (hard = тврдо). Насупрот томе реч soft значи меко.
Дефиниција
Вероватно најбоља дефиниција за појам софтвер потиче од Института инжењера Електротехнике и Електронике (The Institute of Electrical and Electronics Engineers - IEEE), која гласи:
Свеобухватни збир информатичких програма, процеса, правила; документације и датотека у вези, који чине део операција једног информатичког система.
(Погледај: IEEE Std 729-1993, IEEE Software Engineering Standard 729-1993: Glossary of Software Engineering Terminology. IEEE Computer Society Press, 1993).
Типологија
Два основна типа софтвера су:
- Системски софтвер - програми који се користе за директно управљање физичким делом рачунара, односно хардвером. Овај софтвер омогућава интеракцију корисничког софтвера са хардвером. Модерни назив за системски софтвер је оперативни систем. Неки теоретичари информатике сматрају компајлер и остале алатке за развој софтвера делом системског софтвера.
- Кориснички софтвер - програми намењени крајњим корисницима рачунарског система. То су дакле програми са којима корисници система обрађују податке.
Извршавање софтвера или програма од стране корисника рачунарског система данас обично укључује учитавање корисничког софтвера и података са хард диска, интерактивну обраду података и похрањивање података на хард диск. У прошлости су се уместо хард диска користиле магнетне траке или неки други тип трајне меморије.
Рачунар у току извршавања софтвера прати унапред утврђен низ наредби да би омогућио кориснику да податке обради на одговарајући начин.
|
|
