Интернет је изванредан извор информација и за кратко време можете наћи неопходне информације о предмету вашег истраживања (текстуалне, графичке, видео, тонске) и преузети их за ваше потребе. На овом месту ћемо се позабавити како све те информације можете да искористите односно упознаћемо се са концептом форума, викија и блога.
Могућ ток информација од форума преко викија до блога.
Форум
Интернет форум је веб апликација за провођење дискусија између његових чланова.
Још су познати под називима веб или интернет форуми, дискусиони форуми, дискусионе групе, bulleting boards, или једноставно форум.
Термин форум може да се односи на целу заједницу или групу са специфичним интересовањем.
Поруке у овим форумима су груписане према категоријама, темама или хронолошки.
У начелу поруке на форуму могу остављати и читати корисници Интернета без ограничења.
Они су најчешће анонимни јер се при слању поруке на форум не мора навести прави идентитет.
Због лакшег сналажења форум је обично подељен у неколико група према темама разговора.
Једноставност употребе и могућност анонимне расправе о различитим темама један је од главних разлога популарности форума.
Порука послата на један форум видљива је само на том форуму.
Форум се углавном састоји од многобројних категорија унутар којих се налазе теме које отварају и започињу корисници.
Свака тема има своју дискусију у којој се учествује писањем, односно објављивањем постова.
Сви разговори и дискусије остају сачувани на форуму док их не обрише модератор.
Вики (женски род) је сараднички алат који подразумева да странице креира више аутора који раде на заједничком пројекту, да их могу непрестано мењати и допуњавати, повезивати са другим страницама, договарати током израде.
Најпознатија вики је Википедија.
Странице вики имају обично шаблоне јер се лако предвиђа шта је сарадњи од шаблона потребно.
Осим сарадничких страница вики увек нуди и репозиторијум ресурса, неретко и форум за договоре сарадника.
Иако има естетизованих вики-алата, они су, по правилу непривлачни или бар мање естетски привлачни од блога и сајтова.
Вики је више радни простор него место за резултате и промоцију.
Баш зато вики је далеко убедљивији доказ неког рада него што су то сајт и блог на коме су износе само резултати или рефлексије, а сарадници су често декоративни и њихов допринос је невидљив.
Важна понуда у контролној табли сваког викија јесте историја ревизија из којих се тачно види ко је, шта и када урадио.
Вики нема пратиоце који лајкују, има раднике који активно учествују.
Блогови су својеврсни дневници на мрежи, што је и била њихова првобитна намена.
Реч блог је сливеница настала од две речи веб + лог - мрежа и дневник.
Могу бити самостални и као део веб-сајтова, где се у оквиру блога износе рефлексије или ређају догађаји битни за појединца, групу или организацију.
Чланци, поруке, тј. блог-записи сређени су хронолошки од најновијих до најстаријих.
Интерактивност са читаоцима се постиже простором за коментаре, претплатом и обавештавањем путем имејла, РСС-фидова итд.
Неки блогови дозвољавају и више сарадника на једном блогу.
У зависности од сервиса који пружа услуге, блогови могу имати врло разуђену структуру или врло сведену.
У новије време популарни су микроблогови, чији су записи елементарни, кратки, могу да се воде и прате путем мобилног телефона што одговара ритму живота савременог човека. Све већу популарност имају тзв. влогови, односно видео-блогови.
Интелектуална својина представља нечије остварење, идеју или проналазак. Примери тога су песме, поезија, сценарио, плесни покрети, музика, књиге, часопис, чланци, ТВ емисије, филмови и слично.
Закони су скуп правила које људи морају да поштују. Судови и полицвија спроводе ова правила и кажњавају људе који их крше.
Закон о ауторским и сродним правимаподразумева права која људи имају над својим остварењима , као што су уметност, музика, књижевност или рачунарски програм. То се назива ауторским правом (ен. Copyright).
Повреда ауторског права представља недозвољену употребу материјала који је заштићен ауторским правима као што је копирање и дељење без дозволе.
Неовлашћено копирање и продаја филмова, музике, и програма назива се “пиратерија”.
Ауторским делом сматрају се, нарочито:
1) писана дела (књиге, брошуре,чланци, преводи, рачунарски програми са пратећом техничком и корисничком документацијом у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
2) говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
3) драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
4) музичка дела, са речима или без речи;
5) филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
6) дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
7) дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
8) картографска дела (географске и топографске карте);
9) планови, скице, макете и фотографије;
10) позоришна режија.
*Службени гласник РС, број 66/2019
Бесплатан садржај
Бесплатан садржајили бесплатне информације представљају било какав рад или уметничко дело које нема никаква ограничења у вези с тим како га је могуће користити. Људи могу да промене садржај и да га поделе са другима. На пример, чланци у Википедији су бесплатни.
Термин јавно власништво (ен. Public Domain) описује нешто што припада човечанству
Фотографије, цртежи, чланци, књиге или представе, које нису заштићене Законом о ауторским и сродним правима и које предстаљају опште интелектуално и културно наслеђе у јавном су власништву.
“Плагијат” је дословно копирање нечијег рада, реч по реч, или парафразирање (препричавање) нечијег рада и његово присвајање као да је сопствени рад.
