Појам Интернета

Појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интернаконекција (међусобна повезаност) између више рачунара. 

Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову структуру. 

Може се сматрати да је интернет рођен 29. октобра 1969.г. у оквиру пројекта АРПА. Мрежа је добила назив АРПАНЕТ.

Интернет повезује милијарде рачунара широм света. 

Интернет је производ споја медија, рачунара и телекомуникација. 

Интернет је такође производ друштвених и политичких процеса, укључујући научну заједницу, политику и војску. 

Од својих корена, као једно неиндустријско и непословно окружење везано за научну заједницу, интернет се врло брзо проширио на свет трговине и пословања. 

Било је потребно скоро 30 година да се интернет наметне као технолошка иновација која константно трансформише друштво и економију. 

Интернет је у суштини  јавно доступна глобална мрежа која повезује рачунаре и рачунарске мреже коришћењем интернет протокола (ИП). 

То је ,,мрежа свих мрежа” која се састоји од милиона кућних, академских, пословних и владиних мрежа које међусобно размењују информације и услуге (интернет-сервисе), као што су електронска пошта, инстант-поруке (ћаскање, енгл. chat) и пренос датотека те повезане странице и документе веба (енгл. World Wide Web).

Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационално-глобална база података). 

Током 2014. број интернет корисника премашио је 3 милијарде или 43,6% светске популације. 

Две трећине корисника је из најбогатијих земаља света. 

Подаци казују да 78,0% становништва Европе, а 57,4% становништва Америке користи интернет.

Сервиси на интернету

Интернет сервиси се заснивају на архитектури клијента и сервера.

Према данашњем степену развоја Интернета могуће је идентификовати генеричкe (пренос података на даљину, електронска пошта и светска мрежа- интернет) и више изведених општих сервиса.

Општи интернет сервиси

1. Базични сервиси:

1. Електронска пошта (E-mail) – користи се за размену мултимедијалних порука. Потребна вам је адреса епоште.

2.  Теленет (Telecommunication Network) - омогућава приступ удаљеном рачунару и интерактивни рад на њему.

3.  ФТП (File transfer protocol) - омогућава пренос датотека између два удаљена рачунара.

2. Јавни информациони сервиси:

1. Анонимни ФТП (Anonymous FTP) - представља јавно складиштење података која су на располагању преко ФТП сервиса свим корисницима Интернета.

2. Гофер (Gopher) - Сервис сличан вебу с тим да не може одједном приказати текст и слику.

3. Веб (WWW - World Wide Web) - Мултимедијална електронска огласна табла, омогућује корисницима притуп великом броју докумената, омогућује им гледање текста, слике, слушање звука...

3. Дискусиони сервиси:

1. Маилинг листа (дистрибутивна листа) - Омогућава размењивање порука о некој теми.

2. Дискусионе групе - Поруке се не шаљу, него се користе читачи вести.

4. Конференцијски сервиси:

1. Талк

2. ИРЦ (Internet Ralay Chat) - Омогућава великом броју користика комуникацију и размену порука. Уносом порука на тастатури и читању са екрана успоставља се комуникација.

3. Видео конференција

4. Интернет телефон (internet phone) - Омогућава телефонирање преко интернета.

5. Сервиси за претраживање интернета (Archie, Veronica, Search engine (Google, Yahoo, Yandex, …))

Неки интернет појмови

ИП адреса (IP address)– јединствени број који је додељен сваком уређају који је прикључен на интернет и који користе машине у интернет-саобраћају.

ДНС – систем именовања домена (Domain Name System) је хијерархијски систем доделе имена. Захваљујући томе ваш рачунар, односно софтвер на вашем рачунару може да „пронађе” и прикаже вебсајт. На основу делова веб-адресе (УРЛ-адресе, енгл. Uniform Resource Locator, URL adress) уз помоћ система сервера задужених за то, проналази ИП адресу рачунара на којем се налази тражени веб-сајт.

Веб-адреса се састоји од назива протокола, ознаке сервиса, домена (који се састоји из више делова а завршава се ознаком домена највишег нивоа – то су ознаке држава .rs, .hr, .uk, .it…) или интернационални домени који указују на карактер веб странице: .org, .com, .net, .info, .biz…), а ако је реч о одређеном документу онда се иза домена налази „путања до документа” и сам назив документа.

Пример: 

http://i5.oshrs.edu.rs/home/ii-digitalna-pismenost/15-internet

где је: 

http://  означава „протокол” којим се приступа,

i5.oshrs.edu.rs означава домен сајта

ii-digitalna-pismenost/ је путања до датотеке на серверу

15-internet је назив датотеке

Добављач интернет услуге

Добављач интернет услуга или интернет сервис провајдер (енгл. Internet service provider, скраћено ИСП) је компанија која својим корисницима омогућава услугу прикључивања на Интернет и повезане сервисе. 

Приступ Интернету се омогућава на више начина: модемски, кабловски, xДСЛ-ом. Осим приступа Интернету, провајдери углавном омогућавају још и електронска пошта, хостовање веб презентација, регистрацију домена и друго.

Интернет у Србији

Повезивање Србије на интернет је почело крајем 1980-их повезивањем Универзитета у Београду на тадашњу европску академску мрежу (EARN). Са почетком рата у бившој СФРЈ и увођењем санкција све везе са EARN-ом су прекинуте. Тек крајем 1995. године везе су поново успостављање и почиње прво комерцијално пружање интернет услуга широкој популацији. Чести су били кварови на мрежи прекидања оптичког кабла са Мађарском итд. 

После промена 2000. долази до убрзаног развоја телекомуникацијоне инфраструктуре повећања интернет брзина у 2005. интернет линк Србије је достигао 3Gbps. Данас у Србији више од 60% домаћинстава има приступ интернету.

Брзине интернета у Србији

Дајл ап (повезивање путем телефонске линије)

Брзине се крећу од 32 до 112 Кбпс према кориснику.

xДСЛ

Стандардне брзине на xДСЛ-у су 5 Мбпс / 1 Мбпс; 10 Мбпс / 1 Мбпс; 20 Мбпс / 1 Мбпс; 30 Мбпс / 2 Мбпс; 50 Мбпс / 2 Мбпс; 100 Мбпс / 2 Мбпс

Кабловски интернет

у пакетима са неограниченим протоком на месечном нивоу 2 Мбпс, 4 Мбпс, 6 Мбпс, 8 Мбпс, 10 Мбпс, 15 Мбпс, 25 Мбпс, 40 Мбпс, 50 Мбпс и 120 Мбпс ;

Бежични интернет

У пакетима са неограниченим протоком на месечном нивоу 768 Кбпс, 1 Мбпс, 2 Мбпс, 4 Мбпс, 10 Мбпс и више;

Стандардне брзине на ГПРС-у који је део мобилних телекомуникација је до 53,6 Кбпс (проток према кориснику).

Стандардне брзине на ЕДГЕ мрежи која је део мобилних телекомуникација су до 236,8 Кбпс (проток према кориснику).

Стандардне брзине на УМТС-у (HSPA+) који је део мобилних телекомуникација су до 42 Мбпс

Поменуте мобилне технологије се користе како за приступ интернету путем мобилног телефона тако и преко рачунара (мобилни широкопојасни интернет).

Електонска пошта

Реј Томилсон се сматра пиониром електронске поште јер је почетком 1970. предложио да се адреса за е-пошту састоји од корисничког имена и имена провајдера раздвојених знаком @

Корисничко_име@провајдер

Веб

Веб (мрежа) WWW, World Wide Web, W3, или једноставно Web (Веб, на српском: мрежа) је систем међусобно повезаних, хипертекстованих докумената, који се налазе на Интернету.

Са браузером (прегледачем)  (Интернет експлорер, Хром, Фајерфокс, Сафари, Опера), корисници се крећу по веб страницама које обично садрже текст, слике, звук и видео.

Веб су створили Енглез Тим Барнерс Ли и Белгијанац Robert Cailliau, негде 1990. године, радећи у CERN у Женеви. 

Овај појам се често погрешно користи као синоним за Интернет, а у ствари означава само једну од услуга које омогућава Интернет.

Компоненте веб-а су веб сервер, веб клијент, HTML (HyperText markup language), URL (uniform resource locator), HTTP (hyper text transfer protocol)

Процењивање информација на интернету

• Да ли је садржај коректан и актуелан?
• Да ли је садржај презентације у складу са узрастом ученика?
• Да ли су квалитетни текстуални, графички и мултимедијални елементи (ако постоје)?
• Да ли постоји препорука неке релевантне установе за коришћење презентације?
• Да ли је лако кретање (навигација) кроз презентацију?
• Да ли сви линкови у презентацији функционишу?
• Да ли презентација садржи биографију аутора и његову електронску адресу?
• Да ли је аутор веб презентације познато име у својој области?
• Да ли постоји линк до посматране презентације са неке презентације у коју већ имамо поверења?
• Да ли се наводе потпуни библиографски подаци у цитатима, како би се могли пронаћи оригинални извори?
• Да ли посматрана презентација има обележен датум постављања и датум последњег ажурирања? Да ли је то битна карактеристика квалитетне презентације?

Ресурси