Интернет вам нуди велике могућности и може да вам олакша живот. Али те велике могућности за собом повлаче и одређене опасности где треба истаћи штетне програме под називом малвер. Постоји више врста малвера као што су: вируси, тројански коњи, црви, спајвер, адвер. Дефиниција малвера према организацији НИСТ (Национални институт за стандарде и технологију) гласи: ”појам штетни софтвер се односи на програм који је, најчешће тајно, убачен у систем са намером компромитовања поверљивости, интегритета или доступности жртвиних података, апликација или оперативног система, или на неки други начин покушава ометати жртву”.Тројански коњ или тројанац је било који малициозни рачунарски програм који погрешно представља себе као користан, интересантан у циљу да убеди жртву да га инсталира. Термин потиче из Античке Грчке из приче о дрвеном коњу који су користили Грци да би се ушуњали у град Троју и напали га. Тројанци се углавном шире помоћу неког облика Друштвеног хаковања, на пример где корисник преварен да отвори прилог у немој електронској пошти који је дизајниран да буде несумљив. Иако њихови програми могу да буду било шта, много модерни раде као бекдор, контактирају контролер који онда може да има неовлашћен приступ зараженом рачунару.] Док тројанце и бакдорове није лако открити, рачунари могу деловати да раде спорије, због великог заузећа процесора и мреже. За разлику од рачунарских вируса и рачунарских црва, Тројанци генерално не покушавају себе да убаце у друге фајлове или да се на друге начине размножавају. Када је малициозан програм инсталиран на систему, од кључног је значаја да остане прикривен, да избева откривање. Софтвер пакети познати као руткит дозвољавају ово прикривање, мењајући корисников оперативни систем тако да штетни софтвер остане скривен од корисника. Руткит може да спречи малициозни процес да буде видљив у системској листи процеса, или да спречи да се његови фајлови читају. Бекдор је метод заобилажења нормалне аутентификацијске процедуре, обично преко рачунарске мреже као што је Интернет. Једном када је систем компромитован, може се више бекдорова инсталирати како би се омогућио приступ у будућности,невидљиво за корисника. Идеју су предложили компјутерским произвођачима да инсталирају бекдорове на њиховим система како би обезбедили техничку подршку за клијенте, али ово никада није било потврђено. Пријављено је у 2004. да Америчке владине агенције су преусмеравале куповину рачунара од стране потенцијалних "мета" у скривену радионицу где би уградили софтверски или хардверски даљински приступ, како би добили приступ мрежама широм света. Бекдорови могу да се инсталирају преко Тројанаца, црва или неких других метода. Рачунарски црви су рачунарски програми који умножавају сами себе. При томе користе рачунарске мреже да би се копирали на друге рачунаре, често без утицаја човека. За разлику од вируса, својим деловањем не морају инфицирати друге програме. Могу стићи и као фајл у мејлу те им приступ рачунару омогућују пропусти у оперативним системима и апликацијама. Црви отежавају рад мреже, а могу оштетити податке и смањити сигурност рачунара. Шпијун или спајвер (енгл. spyware) је широка категорија штетног софтвера са наменом да делимично пресреће или преузима контролу над рачунаром без знања или дозволе корисника. Иако сам назив сугерише да је реч о програмима који надгледају рад корисника, овај назив данас означава широку палету програма који искоришћавају кориснички рачунар за стицање користи за неку трећу особу. Шпијун се разликује од вируса и од црва у томе што се обично не размножава. Као многи нови вируси, шпијун је створен да искоришћава заражене рачунаре ради комерцијалне добити. Типичне тактике су приказивање искачућих огласа, крађа личних података (укључујући и финансијске податке као што су бројеви кредитних картица и лозинке), праћење активности на интернету за маркетиншке сврхе или преусмеравање HTTP захтева на огласне странице. У неким случајевима, шпијун се користи за проверавање придржавања услова лиценце за коришћење програма. Зараза се у највећем броју случајева догађа приликом отварања страница с нелегалним или порнографским садржајем. Адвер, рекламни софтвер (енгл. adware) рачунарски је софтвер чија је намена да на рачунару приказује разне огласе и рекламе које воде на друге интернет сајтове, често без сагласности корисника. Адвер може садржати и неке особине рачунарског шпијуна (спајвера), међутим за разлику од спајвера коме је основна намена шпијунирање корисника и сакупљање његових информација, адвер прати рад корисника искључиво у комерцијалне сврхе, на пример на основу садржаја који неки корисник тражи на интернету, избацује огласе који воде према сличном садржају који интересује корисника. Бесплатни програми попут фривера (енгл. freeware) често могу садржати и адвер, који се инсталира на рачунар без сагласности корисника. |
|
|
